Бојан Б. Димитријевић, “Војска брза као вјетар” – Војска Републике Српске у рату 1992–1995

Abstract

Иако је од Дејтонског мировног споразума прошло скоро тридесет година, многе теме из Одбрамбено-отаџбинског рата нису затворене, а хашким пресудама и селективном правдом су још више продубљене и замршене. Дејтонским споразумом наметнута рјешења само су зауставила оружани конфликт, али нису створила здраво и мирно окружење за све становнике Босне и Херцеговине. Након “договора” у Охају све је очитије да су се на простору Босне и Херцеговине развила три потпуно одвојена друштва, загледана свака ка својој звијезди водиљи чији се путеви скоро никако не састају. На све то, функција Високог представника, која све више подсјећа на аустроугарског заједничког министра финансија, чини то да се проблеми затрпавају испод пијеска, чиме се ова три друштва све више конфронтирају. Кривична одговорност и забрана да се прошлост и поглед на грађански рат у Босни и Херцеговини не смије посматрати без дурбина хашких пресуда, представља грубо кршење слободе говора. Оно представља забрану бављења науком онима који указују на многе мањкавости рада Међународног кривичног суда за бившу Југославију.