ПРОБЛЕМИ ОКО РАЗГРАНИЧЕЊА ИЗМЕЂУ ХАБЗБУРШКЕ МОНАРХИЈЕ И ОСМАНСКОГ ЦАРСТВА НАКОН МИРА У СВИШТОВУ 1791–1797

Abstract

Мировни преговори између Аустрије и Турске, одржани у раздобљу од децембра 1790. до августа 1791, резултирали су потписивањем мировног споразума у Свиштову, којим је завршен, како ће се касније испоста-вити, посљедњи у низу сукоба између два велика царства која су пресудно ути-цала на судбину југоисточне Европе у комплетном раздобљу од 14. до почетка 20. вијека. Мир у Свиштову је ставио тачку на рат који је започео фебруара 1788. године, али су се рефлексије конфликта наставиле и након самог рата у исто тако комплексном процесу разграничења између двију држава. Како су многе ствари из самог мировног споразума остале недоречене, па и сам есенци-јални доживљај завршетка рата, односно питањa његовог карактера и исхода, то су се кроз наведено разграничење сви ти процеси умногоме поново развија-ли и проживљавали. С обзиром на то да је европска политичка стварност тог времена била изразито турбулентна, нарочито у односу на директне посљедице Француске револуције, као и на ратове које су између Француске и већине остатка Европе избили почев од 1792. године, тако су се и ти фактори инкорпо-рирали у комплексност аустријско-турског разграничења, нарочито на просто-ру сјеверозападне Босне, односно на потезу од Бихаћа, преко Новог, Дубице и Бербира (Градишке). Питање размјене заробљеника, нарочито оних који су у међувремену на турској страни били продани у робље, било је такође посебно проблематично и његова имплементација се развукла на неколико година.