КРИТИКА ЗЛОУПОТРЕБЕ ИСТОРИЈЕ У КЊИГАМА АЛЕКСЕ П. КАСАПОВИЋА И АМИРА БРКЕ

Abstract

Историја се према територијалном критеријуму дијели на локалну, националну и општу. Локална (завичајна) историја омогућава читаоцу осјећај блиског сусрета са прошлим збивањима, те су стога радови ове историографске врсте привлачни шароликој читалачкој публици, па значајно утичу на облико-вање њене историјске свијести, а тиме и идентитета. Док се темама из опште и националне историје углавном баве професионални историчари, теме из локал-не историје чешће обрађују историчари аматери. Међу овим другим има оних које краси истраживачка страст, акрибија, залажење у детаље, оштроумност, начитаност, уважавање постулата историјске науке. На супротној страни, има и аматера, који прошлост не тумаче из ње саме, већ у исту из свога времена про-јектују виртуелна ''права и славу'' заједнице којој припадају (локалне, нацио-налне, вјерске, политичке, професионалне), а неријетко и личне фрустрације. Таква злоупотреба историје усорског краја у књигама Алексе П. Касаповића и Амира Брке предмет је ове критике.