Зоран С. Мачкић, Из Родине у Бањалуку. Руска емиграција у Бањалуци, Удружење архивских радника Републике Српске, Бањалука 2018, стр. 299

Abstract

Револуције из фебруара и октобра 1917. године, послије којих је услије-дио крвави грађански рат, избрисале су царску Русију са политичке карте сви-јета, а значајан дио руске интелектуалне елите спас од бољшевичких прогона нашао је у емиграцији. Претпоставља се да је око 40.000 Руса насељено на про-стору Краљевине СХС/Југославије. Краљ Александар Карађорђевић био је међу руским избјеглицама веома поштован и популаран, а руска емиграција је у њему видјела заштитника и покровитеља. Историчар Николај Степанов са Државног универзитета у Нижњем Новгороду наводи како је средином 20-их година XX вијека чак 28 руских професора преузело катедре на факултетима широм Краљевине Југославије. У основним и средњим школама Краљевине радило је више стотина наставника и учитеља руског поријекла. О руској еми-грацији на Балкану опширно је писао историчар Мирослав Јовановић. Његова волуминозна монографија Руска емиграција на Балкану 1920–1940. од заборава чува имена мноштва руских емиграната који су оставили дубок траг у научном и културном животу Краљевине Југославије.