УТИЦАЈ ПРЕТПЛАТЕ И ПРОДАЈЕ КЊИГА И ЧАСОПИСА НА СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ПОКРЕТ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Abstract

После појављивања српске књиге, штампе на српском јези-ку и ћириличном писму, које је пратила продаја и претплата, књиге и штампа постају носиоци и ствараоци културног и националног покрета у целом срп-ском и словенском свету, не само ослобођене Србије, Срба и Словена у Хаб-збуршкој монархији, него и сиромашне и неразвијене Босне и Херцеговине у саставу Османске царевине.
Са наступом револуционарног XIX века и појавом световне интелиген-ције и филозофије, међу интелектуалним представницима Православне цркве и њених књига, та нова интелигенција, са својим новим књигама постајала је носилац наступајућег националног препорода, који ће током времена доживети процват на традицији верског и црквеног покрета. Ти процеси код Срба из осло-бођене Србије и Срба и Словена пречана и Далматинаца почињу да обухватају и Србе у Босни и Херцеговини. Истовремено с окружењем, они траже право на стварање националне државе. Захтеви су расли брзином којом је растао и број људи у друштву који је био кадар да чита ''учене'' књиге. У тај круг спадао је православни темишварски владика Петар Петровић, који је поседовао библиотеку од 910 књига, као и учени племић Сава Текелија са 5.246 књига. Списак није дуг, али би му се могло додати још десетак Срба тога времена.
Културна и национална улога српске књиге почивала је на основама које су својим делима саградили Доситеј Обрадовић и Вук Стефановић Караџић. На који начин и колики је утицај тих књига био у српском простору, па и у Босни и Херцеговини, касније ће да пише професор Стојан Новаковић, наводећи скорове-ковне примере поклона, продаје и претплате на њихове књиге.