ОД НЕОГОТИЧКОГ КА НЕОРАШКОМ Неколико потписаних пројеката за градњу српских православних цркава у доба аустроугарске управе

Abstract

У Архиву Босне и Херцеговине у Сарајеву сачуван је извје-
стан број нацрта за градњу православних цркава у доба аустроугарске управе.
Пројекти за цркве у Рогатици и Рељеву, које потписују Александар Нитрибит и
Јосип Черни, доминантно су неоготички, премда је рељевски у штампи оције-
њен као нацрт рађен ''по византијским мотивима''. На непотписаној скици
цркве у Вишеграду из 1882. приказана је једнобродна грађевина са правоугао-
ним бочним пјевницама и куполом, инспирисана традицијом српског сакралног
градитељства 13. вијека. Сачувано је још неколико пројеката који могу да се
назову ''неорашким'' због појаве бочних правоугаоних проширења, премда над
наосом није предвиђена купола – Михановићев за цркву у Црњелову 1889, про-
јекат за Угљевик из 1905. са потписом Петра Пфафа, нацрт за цркву у Штрпци-
ма код Рудог који су 1906. потписали Рада и Паржик, пројекат за цркву у Дуб-
ници Јове Симића из 1911, нацрт за цркве у Пиперима и Мачковцу из 1912. са
потписима Пере Перића и Николе Митровића. Многи од ових пројеката пока-
зују неразумијевање литургијске функције правоугаоних вестибила, будући да
су позиционирани у зони олтара, а не наоса.
Код Срба у Босни и Херцеговини овог доба не постоји јасна представа о
''византијском'' или ''православном'' типу сакралне грађевине. За одређивање
стилског облика као византијског/православног било је довољно да се у пројек-
ту појаве полукружно завршени прозори, розете, вијенци слијепих аркадица
или полукружним сводом, умјесто таваницом, надвишен наос. Евентуална
сазнања о изгледу (за сада непознатих) планова за градњу цркава ''у православ-
ном духу'' које је дао начинити Велики савјет у Сарајеву 1913. године, могла би
показати у којем се смјеру код врха овдашњег православног клира развијало
осјећање за национални стил.
Могуће је да се правоугаони бочни простори јављају готово искључиво
на пројектима цркава у сјевероисточној Босни као посљедица угледања на
архитектуру храмова поштованих манастирских центара у Тавни и Озрену, али
за сада овакво тумачење остаје у домену претпоставке.