ЕТНИЧКО ОДРЕЂЕЊЕ ДУКЉЕ И ДУКЉАНА ПРЕМА ВИЗАНТИЈСКИМ ИЗВОРИМА И ИСТОРИОГРАФИЈИ

Abstract

Крајем I вијека нове ере римска династија Флавијеваца је на ушћу ријеке Зете у ријеку Морачу, у близини данашње Подгорице, основала град Доклеу. Град је назван по илирском племену Доклеатима, које је насељавало околне предјеле. Релативно се брзо развијао, јер се налазио на важном римском путу Нарона–Скодра. У почетку је био у саставу римске провинције Далмације, али је реформом цара Диоклецијана од 297. године припао римској про-винцији Превалис, која је издвојена из Далмације. У најширем смислу припадао је провинцији Источни Илирик. Иако је Скодра била сједиште провинције Источни Илирик, Доклеа се врло брзо уздиже као шири регионални центар. У процесу сеобе народа град су, по врло штурим изворима, прво опљачкали Готи 489. године, а докусурио катастрофални земљотрес, те се више није обновио као насеље. Подручје Превалиса, као уосталом и читаво касније јужнословенско подручје, било је захваћено насељавањем Словена. По пропасти Западног римског царства врло брзо подручје бившег Превалиса, а самим тим и Доклее, потпада под византијску власт. Стога се најважнији сет извора о историји раног средњег вијека, како за простор бивше Доклее тако и Јужних Словена, везује углавном за Византију. Убрзо по насељавању словенска племена у регији бивше Доклее добијају словенску варијанту њеног назива – Дукљани, а територија Дукља. Процес еманципације јужнословенских племена од византијске власти почиње у IX, разбуктава у X, а врхунац добија у XI вијеку, када се Дукља претвара у независну краљевину и доживљава у другој половини овог вијека свој територијални и организациони зенит. Тешко да се тада и може више говорити о изворној дукљанској ,,државиˮ, јер она у себи сублимира већи-ну територија Травуније, Захумља, Рашке и Босне. Тада се постепено губе називи Дукља и Дукљани, а превладавају Зета и Зећани. У XII вијеку, растрзана унутрашњим борбама око вла-сти, Дукља доживљава свој суноврат, да би крајем истог вијека ушла у састав државе Немањи-ћа. Вишесмисленост, конфузност, али једним дијелом чињенично и географско непознавање ове територије од стране аутора извора, омогућили су широк спектар интерпретација етничког идентитета Дукље и Дукљана.
Кључне ријечи: Византија, Дукља, Дукљани, Зета, Морача.