ПРВИ БОСАНСКОХЕРЦЕГОВАЧКИ ИНЖЕЊЕРИ: СИМО МИРКОВИЋ (1865–1925)

Abstract

Тема рада је живот и стваралаштво Симе Мирковића, једног од првих инжењера у Босни и Херцеговини. Рођен је у селу Колунић код Босанског Петровца, у породи-ци с дугом традицијом самоучке писмености. Након завршене Велике реалке у Раковцу, тада код Карловца, завршио је студиј грађевине на Техничком универзитету у Грацу. Најприје је био запослен у окружним областима Бихаћ (18971903) и Травник (19031910), одакле је пре-мјештен у Одјељење за богоштовље и наставу Земаљске владе Сарајеву. У Краљевини СХС је до смрти био директор Грађевинске дирекције у Сарајеву. Посебно је значајан његов допринос просвјетном и културном животу Срба у Српском просвјетном и културном друштву „Просвје-та”, чији је био један од оснивача (1902), потпредсједник (19101912), предсједник (19121924) и од 1924. почасни члан. Као предсједник „Просвјете” је на бањалучком Велеиздајничком про-цесу 1916. осуђен на десетогодишњу затворску казну, коју је издржавао до завршетка Првог свјетског рата. Сахрањен је уз највише почасти на сарајевском Православном гробљу ,,Св. Марко” у Кошеву, а „Просвјета” и службеници Грађевинске дирекције су му подигли импозан-тан надгробни споменик, који својом оригиналном архитектоником и високом естетским доме-том представља значајан национални културно-историјски споменик.
Кључне ријечи: Симо Мирковић, инжењер, Колунић, Земаљска влада, Грађевинска дирекција, СПКД „Просвјета”, надгробни споменик.