ЂАЧКИ ДОМОВИ У БАЊАЛУЦИ ОД 1945. ДО ЗЕМЉОТРЕСА 1969.

Abstract

У раду су приказани оснивање и рад ђачких домова или интерната, како су их чешће називали, у Бањалуци послије Другог свјетског рата до земљотреса 1969. Да би се обезбиједио смјештај ученика који су долазили у Бањалуку из мјеста гдје није било средњих школа и како би се олакшало школовање ратне сирочади, сељачке и радничке дјеце, отварани су ђачки домова (мушки, женски, ученика у привреди, Учитељске школе, а касније и осталих средњих стручних школа). Рад се бави и проблемима с којима су се сусретали питомци и запо-слени, углавном због недостатка новца. Поменута су и имена васпитача и управника домова, људи који су се својим стручним радом трудили да неким питомцима олакшају одвојеност од породице, некима да замијене изгубљене родитеље, бринули се о њима за вријеме школовања, оспособили их за самосталан живот и често им помагали при запошљавању.
Кључне ријечи: НР БиХ, Бањалука, ђачки домови, школовање, питомци, васпитачи, управници.