Мара Шовљаков: Глад у Босни и Херцеговини и смештање 10.000 деце у Карловачку митрополију 1917–1920

Бањалука – Нови Сад 2021, 401

Abstract

Једно од најтежих – по размерама и последицама – искустава и искушења са којима се током Великог рата суочио српски народ била је глад. Ако бисмо покушали да саставимо списак од десетак „кључних речи”, појмова који су обележили његово историјско кретање у периоду од 1914. до 1918. године, за ту појаву би морало да се нађе места. Уз смрт, страдање, терор, бол, патњу, трауму, јунаштво, подвиг, ослобођење и уједињење, Први светски рат је за Србе био и „време глади”. Било је то – у пуном значењу те речи – колективно искуство. У већој или мањој мери глад су осетили готово сви. Она је погодила како становништво две српске краљевине тако и поданике Аустроугарске, која је имала великих тешкоћа у вези са „прехрамбеним питањем” (посебно на просто-ру Херцеговине, Босне и Далмације).