UTICAJ DODATKA GLUKOZE NA SPECIFIČNU POVRŠINU I TEKSTURALNE OSOBINE NANO KRISTALNE MEZOPOROZNE ALUMINE

Abstract

Prahovi na bazi oksida i oksihidroksida aluminijuma, u zavisnosti od svojih karakteristika,
imaju veoma raznovrsnu primjenu u različitim oblastima hemijske industrije. Poslednjih godina,
dobijanjem prahova veličine čestica na nano skali, znatno se proširuju mogućnosti primjene ove
vrste materijala, naročito u oblasti takozvanih visokih tehnologija sa posebnim aspektom u oblasti
adsorpcionih materijala. Mezoporozna glinica se široko koristi kao nosač katalizatora i adsorbens,
a njena fizička svojstva, kao što su specifična površina, distribucija pora po veličini i ukupna
zapremina pora, imaju značajan uticaj na njenu efikasnost u primjeni. Termički aktivirani prahovi
konvencionalnih prelaznih γ-Al2O3, koji imaju specifičnu površinu (<300 m2/g), imaju i ograničenu
katalitičku primjenu. Specifične površine mezoporoznih alumina, dobijenih u neutralizacionim
postupcima bez dodatka aditiva, obično se kreću od 350-400 m2/g i imaju široku raspodjelu pora po
veličini. Dodatak glukoze u ovim procesima utiče na dobijanje mezoporozne glinice sa velikom
specifičnom površinom i uskom raspodjelom pora. Za dobijanje mezoporozne alumine velike
specifične površine i uske raspodjele pora u ovom radu korišćen je taložni postupak neutralizacije
aluminatnog jona sumpornom kiselinom uz dodatak glukoze.
Fazni sastav i tekstura sintetisanih i termički aktiviranih uzoraka karakterisani su pomoću
rentgenske difrakcije, FTIR spektroskopije, nisko temperaturne adsorpcije azota.