МОСТ МЕХМЕД ПАШЕ СОКОЛОВИЋА У ВИШЕГРАДУ

Abstract

Вишеград се спомиње у писаним изворима у првој половини XV вијека, када град има и своје подграђе. У књигама задужења Државног архива у Дубровнику 30. октобра 1427. године забиљежен је уговор о задуживању Радивоја Микојевића из Подвишеграда.1 Град је без сумње настао раније. Средњовјековни Вишеград састојао се из два дијела. Остаци првог, старијег дијела, града налазе се на брежуљку изнад данашњег Вишеграда, изнад десне обале ријеке Дрине. На стрмој падини, изнад Дрине, налазе се остаци куле, у народу познате под именом Кула Краљевића Марка, кружне основе, која је била зидом повезана са градом. Према записима К. Јирачека и В. Ска-рића, Вишеград је крајем XIV вијека припадао тада моћној властелинској породици Павловића. Економски и политички значај Вишеграда био је већи од других градова у околини, јер су се у њему укрштали важни каравански путеви: друм који је пролазио кањоном Дрине и настављао ка Дубровнику и попречни пут, који је од Дријева и средњег Јадрана долином Неретве, а онда преко Врхбосне, Гласинца, Вишеграда и Добруна настављао источно према Нишу, а јужно ка Пријепољу и Горњој Зети.