VERBA VOLANT SCRIPTA MANENT

Abstract

Горан Комар је несумњиво данас највећи и најпродуктивнији истраживач средњовјековних ћириличних натписа. Фокус истраживања у великој мјери усмјерава на подручје Источне Херцеговине, с обзиром да се баш ту чува претежни дио босанскохерцеговачких средњовјековних гробних спомени-ка, познатих као стећци, као и највећи број ћириличних натписа. Не умању-јући значај претходно проведених истраживања натписа на стећцима од стране познатих и признатих истраживача на челу са Видом Вулетићем-Ву-касовићем, и за њим Ћиром Трухелком, а онда, у другоме врхунцу, Марком Вегом и Шефиком Бешлагићем, сусрети са натписима Херцеговине, овом неуморно истраживачу, указивали су на потребу помјерања са нивоа сазна-ња које је ћирилична епиграфика изњедрила до 1970. године, доносећи при том нови приступ, јер искуство говори да се стари натписи „најсигурније читају прстима, а провјеравају очима – „читај како је усјечено“. Ипак оваква метода, била је отежавајућа околност за објављивање резултата истражива-ња у редакцијама научних часописа у Црној Гори и Србији, с обзиром на захтјев рецезената за пружање снимака натписа, а затим цртежа-скица. За аутора ова чињеница има посебну важност, јер жели указати да снимци не обезбјеђују сигурно препознавање словних облика у детаљима, а у великом броју случајева натписи се и не виде. Ранији истраживачи, у првом реду Марко Вего користили су методу гипсаног одливка, без провјеравања на терену, што је резултовало бројним погрешкама и превидима. Управо из тих разлога аутор Зборника „Стари ћирилични натписи Источне Херцего-вине“ наводи појединачно све некрополе и споменике који чувају натписе, како оне које су претходно објављени, тако и они који је овај истраживач открио у своме тернеском истраживању, које је континуирано проводио од 2004. до 2014. године у предјелима херцеговачких општина Требиње, Љубиње, Берковићи (Дабар), Столац, Неум, Чапљина, Невесиње, Гацко, Билећа, касније и Калиновика као и Никшића, Плужина и Херцегег Новог, који су данас на територији Црне Горе.