ВАСПИТАЧ У ОСТВАРИВАЊУ КОНТИНУИТЕТА У ПРЕДШКОЛСКОМ ВАСПИТАЊУ И ОБРАЗОВАЊУ

Abstract

Рад се бави анализом континуитета у предшколском васпитању и образовању, са фокусом на улогу васпитача у креирању досљедног, стабилног и подржа- вајућег социјалног и физичког окружења предшколске установе. У раду је по- себно размотрен континуитет схваћен као задржавање васпитача у групи дјеце дужи временски период као широко прихваћена пракса која води пози- тивним исходима у погледу развоја односа васпитача и дјеце, организације васпитно-образовног рада на основу доброг разумијевања развоја и учења све дјеце, тимског рада међу васпитачима, сарадње васпитача и родитеља, односно квалитета васпитно-образовног процеса у цјелини. Спроведено ис- траживање квалитативног и експлоративног типа указало је да, на основу искустава интервјуисаних васпитача, у контексту институционалног предш- колског васпитања и образовања Републике Српске долази до дисконтинуите- та у виду мијењања васпитача у групама дјеце, а због различитих разлога, како оних административне природе, тако и оних у вези са личним одлука- ма васпитача донесених на основу тога како се на радном мјесту осјећају (у погледу ефикасности, компетентности, тежине посла, професионалног угле- да, могућности професионалног развоја и доказивања и друго). Васпитачи су се такође изјаснили да је модел континуитета по којем сви васпитачи имају прилику да раде са дјецом кроз све узрасте (од јасличког до поласка у шко- лу) најбољи јер као такав доприноси равноправности свих васпитача, развоју квалитетних односа са дјецом, те осјећају професионалне ефикасности. Про- нађени налази имају импликације у виду потребе за обимнијим истраживањи- ма као и потребе заговарања континуитета на нивоу просвјетних политика и институционалних пракси.