СИНТАКСИЧКИ МЕЂУЈЕЗИЧКИ УТИЦАЈ НА НИВОУ ЗАВИСНЕ КЛАУЗЕ

Abstract

Предмет овог рада јесте синтаксички међујезички утицај српског језика на ред ријечи у зависним клаузама у учењу енглеског као страног. Док је ред рије- чи у српском језику релативно слободан, у енглеском, који је аналитички језик, улога елемената у реченици зависи од њиховог редослиједа. У зависноупитним реченицама у српском језику, које су у облику питања у неуправном говору, присутна је инверзија, док у еквивалентним структурама у енглеском језику (wh-упитним клаузама и да-не упитним клаузама) обично не долази до инвер- зије карактеристичне за питања. Контрастивном анализом одговарајућих категорија у ова два језика, те анализом грешака, настојали смо да утврдимо може ли се одступање од уобичајеног реда ријечи у зависним клаузама у писа- ној продукцији србофоних говорника на енглеском, те у превођењу са српског на енглески, сматрати посљедицом негативног трансфера из њиховог матерњег језика. Резултати до којих смо дошли показују да је синтаксички међујезички утицај узрок грешкама у свим примјерима које смо издвојили. Синтаксички међујезички утицај у 17 примјера препознат је у wh-упитним клаузама, а у 2 примјера у да-не упитним клаузама.