ШЕКСПИР У СВЕТЛУ ТЕОРИЈЕ НОВОГ ИСТОРИЗМА И ПРЕЗЕНТИЗМА: ИСТОРИЈА И ПОЛИТИКА УМЕСТО ТЕМЕ И ЛИКОВА У ИСТОРИЈСКИМ ДРАМАМА И ТРАГЕДИЈАМА

Abstract

Услед промена у филозофским и политичким ставовима то- ком последњих тридесет година двадесетог века, појавиле су се нове струје у књижевној критици које су за разлику од ранијег проучавања тема и ликова у Шекспировим драмама заступале идеју да се све дешава у простору и вре- мену и да не постоје вредности које се не могу променити. Критичари који се баве анализом карактера третирају ликове у комадима као јединствене појединце; они сматрају да радња драме произилази из лика, превидеши уло- гу лика као израз друштва и културе описане у драми. За критичаре новог историзма и културног материјализма, међутим, контекст друштва, од- носно начин на који власт функионише у једном друштву и природа социјал- не правде су веома важни и ликови се прво посматрају у том контексту. Критичари презентизма драме виде као производ одређеног времена у исто- рији, али које се читају сада, у свету са другачијим друштвеним односима.