СЛУЖБА ЛАИКА У БОГОСЛОВСКОЈ МИСЛИ НИКОЛАЈА АФАНАСЈЕВА И ОЦА ГЕОРГИЈА ФЛОРОВСКОГ
DOI:
https://doi.org/10.7251/NSK2318087LAbstract
Сваки члан Цркве је пре свега лаик, односно сам чин пријема у окриље Цркве јесте рукоположење у чин лаика. Подела на клирике и лаике произилази из различитости црквених служби, а та различитост не може да постоји без заједничког служења у Цркви. Сви учесници сабрања са својим предстојатељима чине један народ Божији, царско свештенство. Стога је неопходно да молитве Анафоре, која представља централни део Литургије, буду познате свима присутнима како би њихово учешће било реално. Црква, начелно, треба да негује и дух милосрђа, будући да брига Цркве о потребитима произилази из њеног етоса. Друштвени проблем хришћанство види као атак на личност и заједницу личности. Социјална делатност Цркве треба да буде укорењена у литургијском и сотириолошком опиту Цркве, да се неби свела на пуки морализам. Хришћанска љубав није само апстрактни појам, већ конкретни начин живота, који има свој циљ у делотворном служењу другоме. Аутор се бави улогом лаика у животу Цркве, њиховим ангажовањем у харитативној делатности, као и социјалним питањима на које Црква треба да одговори – у духу делатне љубави, бриге о ближњима, сведочећи своју јеванђелску мисију у овоме свету, као једини пут који води спасењу и преображењу целокуне творевине, указујући на њен евхаристијски и саборни карактер.