Почетно описмењавање одувијек је, па и у новим условима, један од најбитнијих изазова школске праксе у млађем школском узрасту, поготово у условима протежирања наслијеђених поступака какав је монографски, односно аналитичко-синтетичке методе, са „букваром” као неизбјежним, најважнијим симболом старе школе. То се као проблем посебно заоштрава поласком шестогодишњака у први разред, јер они у школу доносе веома различита искуства и мотиве, пред једном су од пресудних животних прекретница, у којој, прије свега, треба да „заволе школу и учење” као цјеложивотну оријентацију. Једна од метода учења читања и писања, највише цијењених у свијету, је метода познатог руског психолога Д. Б. Ељкоњина, прихваћена у више земаља, за коју је аутор добио свјетско признање – „Reading Hall of Honor”. Било је логично претпоставити да ће добре резултате показати и код нас, с обзиром на то да је српска ћирилица писмо у којем је један глас увијек представљен једним словом (графемом). У нашој школској пракси вршена је провјера ове претпоставке 2009. године у оквиру једног пројекта1 на Педагошком факултету у Бијељини. Претпоставка се показала исправном, захваљујући методи о којој је ријеч постигнути су бољи резултати од осталих метода и учитељи су је оцијенили врло позитивно. Рјеђе су биле и тешкоће на које дјеца наилазе у процесу описмењавања, што значи и да је олакшана и инклузија у разред који су похађала.
