Познато је да је говор важан чинилац у развитку личности и њеној социјализацији, па одатле и стална потреба за новим истраживањима из области говорно-језичког развоја и његове патологије. Основни циљ овог истраживања као и целокупна проблемска оријентација овог рада била је да се сагледа заступљеност говорно-језичких поремећаја као и утврђивање доминације у погледу врсте говорно-језичког поремећаја, а уједно и да се процени колико породичне прилике и различити пренатални, перинатални и постнатални фактори могу утицати на развој говора. Истраживањем добијени подаци указују да је најчешћи говорни поремећај евидентан код деце предшколског и раног школског узраста поремећај артикулације (дислалија) која је нарушена по квалитету. Импликације за будућа истраживања су да резултати радова везаних за говорнојезичке поремећаје имају вишеструку применљивост како у васпитно-образовном тако и у клиничком раду. Препознавање основног проблема, праћење ефекта третмана, обучавање родитеља за рад са децом са говорно-језичким поремећајима, усавршавање дијагностичких инструмената могу бити неки од сегмената који само у целини и заједничким учинком могу водити ка правом путу превенције, детекције, дијагностике и лечења говорно-језичких поремећаја. Користећи се резултатима рада покушали бисмо да последице рада сведемо на најмању могућу меру уз адекватан третман основног проблема.
