У раду се анализирају структурни типови хијастичких структура на примјерима ексцерпираним из функционалних стилова стандардног српског језика, поготово књижевноумјетничког Лингвостилистичка анализа обухватила је и стилематични, и стилогени, и функционални аспект проучавања ових онеобичајења насталих прекомпоновањем једне позиционе структуре у другу, тако што друга представља, једноставним језиком речено, „одраз прве структуре у огледалу”, реализован обрнутим распоредом ријечи. Рад, надаље, показује како се употребом одређених стилистичких средстава (у античко-реторичком смислу те ријечи) и стилских фигура може оплеменити ауторски стил и језик дјела учинити експресивнијим. Кључне ријечи: хијастичке структуре, синтаксостилеме реда ријечи, стилогеност, стилематичност, експресивност.
