МОДЕЛИ АКТИВНОГ УЧЕЊА У ДИФЕРЕНЦИРАНОЈ И ИНДИВИДУАЛИЗОВАНОЈ НАСТАВИ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

Abstract

Савремена настава природе и друштва тежи ка формирању
стваралачке, креативне и цјеловите личности појединца који ће бити способан да
самостално трага за знањима, рационално их примјењује у свакодневном животу и
буде спреман да се самообразује.
У таквим околностима, неопходно је моделовати флексибилнију
организацију наставе у којој ће активност ученика бити смислене и примјенљиве, а
у складу са развојним могућностима појединца.
Суштина је у организацији наставе примјеном модела активног учења које
ученике усмјеравају на самостално стицање знања, захтијевајући сталну мисаону
активност, креативност и истрајност у раду уз уважавање индивидуалних разлика.
У раду су дата теоријска објашњења најзначајнијих модела активног учења
(настава различитих нивоа сложености, рачунарски образовни софтвери,
проблемска настава, учење путем откривања, мапе ума) којима се остварује циљ
савремене наставе природе и друштва, а то је да ученик буде у средишту наставног
процеса, да флексибилно усваја предвиђене садржаје и системски остварује
постављене циљеве и задатке.