КВАЛИТЕТ У ОБРАЗОВАЊУ: КОНТРОЛА ИЛИ ПОТРЕБА

Abstract

Образовање само по себи представља друштвено добро. Дакле,
оно повећава друштвену мобилност, омогућава лакшу адаптацију појединца сталним
друштвеним промјенама, које са собом носе све бржи напредак науке. Данас, на
прагу трећег миленијума, функционисање образовног система далеко је од педагошке
ефикасности. Та неефикасност видљива је када се направи анализа у којој мјери се
знања и вjештине стечене у школи касније користе.
Које услове морамо обезбиједити? Како побољшати квалитет образовања?
Квалитет: контрола или потреба? То су кључна питања, којима се бави овај рад.
Предикте проблема могуће је обезбиједити системским приступом финансирања
образовања, оптималном мрежом школа, ваљаним курикулумом, обезбјеђењем
континуитета (прелазак из једног нивоа у други). Образовање новог миленијума не
смijе да карактерише квантитативна експанзија већ квалитативан скок.