ПАЛИЛОШКА ПОНАВЉАЊА И СТИЛИСТИКА РЕДА РИЈЕЧИ

Abstract

Лингвостилистича (стилематична и стилогена) анализа типова
палилошких понављања на примјерима ексцерпираним из богатог корпуса прозних
дјела српске књижевности 20. и 21. вијека1 предмет је овога рада. Анализа је, наиме,
обухватила типове полисиндетског понављања везника и, па и ни, затим све типове
анафорских (приједлошка, прилошка, именичка, глаголска, замјеничка, придјевска
анафора и понављање цијелих израза) и епифорска понављања, потом, симплоку,
полиптотон и анадиплозу, те палилошка понављања у функцији стилистичких
конектора у тексту која показују изразите афективне вриједности у прозним
дјелима српске књижевности. Наведена онеобичајења проучавали смо и са аспекта
функционалне реченичне перспективе.