ПСИХО-СОЦИЈАЛНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И АКАДЕМСКА САМОЕФИКАСНОСТ МЛАДИХ

Abstract

Самоефикасност је средишњи концепт социјално-когнитивне теорије, а
дефинише се као процјена појединца о властитим способностима организовања и
извршавања одређених акција потребних за остварење жељених исхода, или, другим
ријечима, академска самоефикасност се односи на увјерења о сопственом постигнућу у
оквиру институционалног учења.Феномен академске самоефикасности је значајан у том
смислу што, независно од когнитивних способности, ученици који имају високу академску
самоефикасност посматрају проблеме као изазов, посвећени су вишим академским
постигнућима, оријентисани су на рјешавање задатака, неуспјехе сагледавају као
недостатак знања, а не као недостатак способности. Из тог разлога природно је
закључити да нивои академске самоефикасности не само да могу утицати на цјелокупно
школско постигнуће ученика, него и на развој личности у цјелини. С обзиром на значај
концепта академске самоефикасности у васпитно-образовном процесу, oсновни предмет
истраживања је утврдити корелацију академске самоефикасности ученика и школског
успјеха, прије свега, иако на њу недвосмислено дјелују и друге, различите психо-социјалне
варијабле. Истраживање је неекспериментално (survey), а резултати указују на
повезаност академске самоефикасности и школског успјеха.