КОМУНИКАЦИЈА ИЗМЕЂУ БИЉАКА И ЊИХОВОГ ОКРУЖЕЊА- МИТ ИЛИ СТВАРНОСТ

Abstract

Комуникација је нешто што је сасвим уобичајено у нашем окружењу.
Комуникације су вербалне, писане, медијске... Да ли тако комуницирају биљке између себе,
или пак са човјеком? Да ли оне говоре, мисле, осјећају? Сасвим потврдно можемо рећи да.
Биљке својим излучевинама кроз низ биохемијских реакција могу дјеловати на друге биљке
инхибиторно или стимулативно, или речено биолошким језиком-алелопатски.
Алелохемикалије се ослобађају евапорацијом из надземних дијелова биљке (листови,
стабло, кора, цвјетови, плод), а ексудацијом из коријена и ризома.
Колико су биљке данас предмет бројних истраживања говори и податак да
имамо посебну науку која се бави реакцијама биљака на различите подражаје из њиховог
окружења, а везане су за њихове емоције, њихове реакције на потенцијалне непријатеље
који могу угрозити њихов интегритет, односно њихов живот. То је биљна
неурофизиологија. Да ли је она пандам неурофизиологији у људском роду? У извјесном
смислу да. То смо показали видео записом на неколико примјера. Биљке користе
софистицирану хемијску комуникацију за пренос информација. Оне могу јаком хемијском
поруком упозорити сусједе када им се приближе предатори. Биљке реагују на активности
човјека којима се нарушава њихов интегритет. Биљке и музицирају, осјећају музику и
бригу човјека за њихов живот.