КАКО ДО ЦЈЕЛОВИТЕ, СВЕОБУХВАТНЕ И ПОСТЕПЕНЕ МОДЕРНИЗАЦИЈЕ СИСТЕМА ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА И НОВЕ ШКОЛЕ

Abstract

Будући да је наслов скупа постављен у облику својеврсне језичке
инверзије (тешко је одгонетнути, шта је старије, шта на нешто дјелује), вјероватно је
то и прави одраз стања духа и идеја у педагошкој науци, васпитању и образовању као
систему којег педагогија узима као свој предмет. Очекивања од научно-технолошких и,
поготово, друштвених промјена, у оквиру неслућених размјера анархолиберализма и
општег стања духовне кризе, кризе вриједности, или, боље речено, непостојања система
вриједности на којима се заснива друштвена пракса, нескривено је иронична теза којом се
очекује дјеловање на систем васпитања и образовања, нечега што би требало бити
претеча, творац овога првог. Очигледно је да нешто није смислено, стање праксе и
теорије, а у најмању руку, да ли је умјесно очекивање да се научно-технолошке и
друштвене промјене (онакве какве јесу) утичу на систем образовања, или је он потпуно
дисонантан од научно-технолошких и друштвених промјена.
Аутори се у овом раду баве критичком анализом стања „школе“ као институције
и њеним могућим опоравком, модернизацијом, како би нарастао научни подмладак (којег,
неспорно је, увијек има) и био адекватно оспособљен за за потребе друштвеног развоја.