МЕТОДИЧКО-МАТЕМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ УЧИТЕЉА НА ПЕДАГОШКИМ АКАДЕМИЈАМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Abstract

Почетком седамдесетих година 20. вијека у Босни и Херцеговини
јавила се потреба за подизањем учитељског кадра на виши ниво образовања, усљед
општег друштвено-културног и техничко-технолошког развоја друштвене заједнице тог
времена. Учитељске школе више нису могле формирати профил наставног кадра, јер су,
како наводе неки аутори, стагнирале и заостајале у погледу савременог опште-културног
образовања и одговарајућег стручног педагошко-психолошког и дидактичко-методичког
оспособљавања. Поред осталих република у бившој СФРЈ Закон о оснивању педагошких
академија донијела је и Скупштина Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине.
Мјеста у којима се оснивају педагошке академије у Босни и Херцеговини била су: Сарајево,
Мостар, Бања Лука и Тузла. На свим студијским групама које су тада формиране на
педагошким академијама упис редовних и ванредних студената почео је исте године када
су и отворене (1969), осим на групи Разредна настава и Предшколско васпитање на
којима је упис кренуо нешто касније. Оснивање педагошких академија значило је и
промјене наставних планова и програма. Аутори ће у раду посебну пажњу посветити
анализи наставних планова и програма на педагошким академијама за групу Разредна
настава, с посебним акцентом на програме наставних предмета Основи математике и
Методика наставе математике, која до тада није постојала у наставним плановима
учитељских школа и која се по први пут појављује у процесу оспособљавања учитељског
кадра.