ФОРМАТИВНО ПРОВЈЕРАВАЊЕ НА ФАКУЛТЕТИМА У СВЈЕТЛУ РЕФОРМИ ВИСОКОШКОЛСКОГ ОБРАЗОВАЊА СТУДЕНАТА

Abstract

Провјера студентских постигнућа представља једну од основних
функција сваке високошколске институције. Оцјена представља сумативни исказ
одређених постигнућа изражених одређеним симболом. У структури новонасталог
високошколског система (болоњски процес) једна од суштинских промјена односи се на
свођење наставних предмета на један семестар. Идеја се односи на промјерање фокуса
са садржаја на остваривање циљева учења и стварање структура знања са значајним
импактом на систем цјеложивотног учења. Основна идеја овог рада била је испитивање
начина формативног провјеравања студентских постигнућа у контексту обавеза које
произилазе из системских докумената (Закон о високом образовању, правила студирања,
структура НПП, структура силабуса, препоруке Европске комисије у области високог
образовања. Испитали смо начин на који наставници врше формативно провјеравање,
анализирали учесталост, квалитативне карактеристике и њихов утицај на коначно
постигнуће. Истраживање смо реализовали као студију случаја на Педагошком
факултету у Бијељини. Резултати анализе показали су да постоји значајно одступање
прописаних обавеза у погледу провјеравања постигнућа од реализованих. Такође,
примјетна је значајна разлика у вредновању појединих активности чак и код сродних
предмета. Постоје предмети и без завршног испита код којих се предиспитне обавезе
претварају у коначну оцјену. Значајан је распон броја бодова који се могу освојити у току
наставног процеса. Све наведено указује на потребу оспособљавања наставника за
примјену система провјеравања и вредновања студентских постигнућа у складу са
прокламованим идејама и стандардима образовања у Европској унији.