ОДГОВОРНОСТИ РОДИТЕЉСТВА, СРЕДИНЕ И ИНСТИТУЦИЈА У ПРИПРЕМИ ШКОЛЕ ЗА ДЈЕЦУ

Abstract

Према бројним истраживањима која су публикована између 2012. и
2016. године уочени су упозоравајући знаци кризе школа, али и евидентне кризе породице.
То, прије свега, указује да постоје значајна неслагања између школе и породице у
извршавању васпитно-образовних функција. Узнемирујући су подаци о неслагању
наставника и родитеља о фундаменталним питањима заједничке одговорности за
ефекте васпитања и образовања, која би се могла ублажити побољшањем климе
разумијевања и повјерења у школи. Поред тога и битно другачијим дјеловањем средине, у
ширем смислу те ријечи, и, нарочито, уједињавањем основних субјеката, родитеља,
наставника и ученика, око модернизовања и унапређивања односа међу кључним
актерима школског рада. Другим ријечима, опредјељење да су дјеца будућност друштва
мора се боље разумјети и примијенити у њиховом животном контексту.
Током 2017. године педагози и психолози као стручни кадар из удружења грађана
„Породични круг” у сарадњи са Педагошким факултетом из Бијељине, провели су пилот
пројекат провјере могућности посебне „Школе родитељства”, којим је јасно уочен
проблем недостатка међусобне подршке школе и породице током заједничког дјеловања
на квалитенији развој и учење. Родитељи, према Конвенцији УН о правима дјеце, имају
право на стручну подршку и оснаживање родитељских вјештина. Исто тако, учитељима
је потребно унапређивање компетенција и овладавање вјештинама које ће побољшати
односе и створити климу међусобног разумијевања и усмјерености ка заједничком циљу –
добробити дјеце. Тако би, умјесто уобичајене „припреме дјеце за школу” морало много
озбиљније да се размисли о новој перспективи школе, а то је „припрема школе и средине
за дјецу”. Овај заокрет би укључивао и све капацитете локалне заједнице, посебно тзв.
„социјалну средину” али и све природне и културне ресурсе у широј и непосредној околини
школе.