СОЦИЈАЛНО ПОНАШАЊЕ И ШКОЛСКИ УСПЈЕХ УЧЕНИКА СА ИНТЕЛЕКТУАЛНОМ ОМЕТЕНОШЋУ

Abstract

Квалитет социјалног развоја зависи од утицаја многобројних
фактора, попут породице, школе, вршњака. Добра социјална прилагођеност је предиктор
добре друштвене афирмације, док социјално неприхватљиво понашање може имати
утицај на академски, емоционални и бихејвиорални развој дјетета. Циљ овог
истраживања је испитивање разлике у социјалном понашању ученика, које посматрамо
кроз социјалну компетенцију и антисоцијално понашање, у односу на школски успјех.
Узорак је чинило 50 ученика са лаком интелектуалном ометеношћу (у даљем тексту
ЛИО), као екперименталне групе, и 50 ученика типичног развоја (у даљем тексту ТР) као
контролне групе. У узорак су укључени ученици од 2. до 5. разреда. У циљу добијања
потпуног увида у социјално понашање ученика коришћена је Скала социјалног понашања у
школи – SSBS-2 (School Social Behavior Scale, Second Edition, Merrell, 2002). Резултати су
показали да постоји статистички значајна разлика у развијености социјалне
компетенције у односу на школски успјех, како ученика са ЛИО (p = 0,005), тако и ученика
ТР (p = 0,000). С друге стране, школски успјех није условио разлике у испољавању
антисоцијалног понашања ученика са ЛИО (p = 0,540), док је разлика уочена код ученика
ТР (p = 0,001). Добијени резултати потврђују теоријско становиште о важности
социјалне компетенције у цјелокупном функционисању особе, укључујући постизање
позитивних академских исхода.