ОСОБИНЕ ЛИЧНОСТИ КАО ПРЕДИКТОРИ ПРОКРАСТИНАЦИЈЕ КОД СТУДЕНАТА

Abstract

Циљ овог рада је испитати да ли су особине личности предикто- ри прокрастинације код студената. Особине личности су дефиниса- не и процењиване у складу са седмофакторским моделом личности Великих пет плус два. За процењивање прокрастинације коришћена је Скала прокрастинације за студенте. У истраживању је учествовало 328 студената оба пола, старости од 19 до 31 године (AS= 22.05 и SD= 2.04). Испитаници се разликују с обзиром на факултет који студирају, годину студија, годину уписа студија, просечну оцену на студијамa и образовање родитеља.

Установљено је да се моделом особина личности статистички значајно предвиђа општа прокрастинација (R2=0,065, p<0,1). Пре- диктор који даје статистички значајан допринос објашњењу зависне варијабле је димензија личности неуротицизам (β=0,179, p<0,01).

Резултати су показали да постоји статистички значајна разлика између момака и девојка на димензијама негативна валенца и пози- тивна валенца (sig.=0,004; sig.=0,002, п<0.01), где младићи пости- жу више скорове. Резултати су показали да је димензија личности Савесност статистички значајно израженија код студената на V години студија (sig.=0,014, p<0,05), димензија општа прокрасти- нација је највише изражена код студената II године (sig.=0,001, p<0,01), а најмање изражена код студената V године што није у складу са очекивањима. Постоји статистички значајна разлика у степену изражености димензије Позитивна валенца код испитаника са различитим степеном образовања мајке (sig.=0,003, p<0,01).