ГЕОЛОШКА СТАРОСТ РОДОВА И ВАРИЈАБИЛНОСТ БРОЈА ХРОМОЗОМА У КАРИОТИПОВИМА ГМИЗАВАЦА

Abstract

Налази броја хромозома у кариотиповима врста гмизаваца кориштени су за сагледавање
актуелних дистрибуција у оквиру родова исте старости. Укупно 2569 налаза о броју хромозома
(2n, или Xn) обухватају 54 различита износа: минимално 16, максимално 96, а најчешће (мод) 36
хромозома у кариотипу. Старост рода није придружена за 1782 налаза са 45 различитих 2n или
Xn: од 16 до 84, најчешће 36 хромозома у кариотипу. Плеистоценски родови заступљени су са 127
налаза, 10 различитих 2n или Xn, од 32 до 54, најчешће 36 хромозома у кариотипу. Одговарајући
бројеви у серији повећане старости су - за плиоценске: 152, 18, 36, 94, 46; - за миоценске: 81, 11,
30, 56, 36; - за олигоценске, 63, 10, 30, 52, 50; - за еоценске, 327, 25, 24, 96, 38 и - за горње кредне,
35 налаза, 12 различитих 2n или Xn, минимално 26, максимално 58, и најчешће 32 хромозома.
Облици укључених дистрибуција указују на тенденције у промјени и одржавању броја хромозома
у кариотипу. Најтрајнији бројеви хромозома у кариотипу су 32, 34, 36, 50, 52 и 54, пристуни су у
по 5 од 6 категорија старости родова. Процјењена просјечна стопа промјене броја хромозома у
кариотипу износи 1,114 (хромозома за милион година) међу старосном категоријама родова Горња
Креда до Плеистоцен, највећа (3,125. хромозома за милион година) између Плиоцена и Плеистоцена.