КУЛТУРА ТКИВА И КРИОПРЕЗЕРВАЦИЈА КАО МЕТОДЕ ЗА ПОВЕЋАЊЕ ПРОДУКЦИЈЕ МАНГИФЕРИНА КОД БАЛКАНСКЕ ПЕРУНИКЕ (IRIS REICHENBACHII HEUFFEL)
DOI:
https://doi.org/10.7251/SKP1607041JAbstract
У раду су приказани резултати анализе садржаја мангиферина, (1,3,6,7-
тетрахидроксиксантон-C2-β-D-гликозид) у различитом биљном материјалу балканске ендемичне
перунике (Iris reichenbachii Heuffel). Помоћу методе течне хроматографије под великим
притиском (HPLC), садржај мангиферина анализиран је у биљном материјалу сакупљеном на
природним стаништима, током гајења у култури in vitro, као и у регенерисаним биљкама гајеним у
условима ex vitro (стакленик и башта института). Kод биљака сакупљених са природних станишта
садржај мангиферина у биљном ткиву зависио је од биљног органа, као и од места где су биљке
сакупљене. Током индукције регенерације биљака у култури in vitro применом културе зрелих
зиготских ембриона на хранљивим подлогама обогаћеним са 2,4-дихидрофенокси сирћетном
киселином продукција мангиферина у биљном ткиву зависила је од састава хранљиве подлоге као
и од степена диференцијације ткива. Највећа продукција мангиферина током гајења у условима in
vitro постигнута je током индукције формирања изданака док је најмања продукција мангиферина
добијена у ембриогеним калусним културама где је забележена синтеза мангиферина само у
траговима. После криопрезервације врхова изданака методoм витрификацијe у капљици добијен је
исти ниво синтезе мангиферина у изданцима, као и пре криопрезервације. Највећи садржај
мангиферина уочен је у надземним деловима биљака регенерисаних у култири ткива и
аклиматизованих на спољашње услове. Садржај мангиферина код биљака добијених применом
ове методе био је знатно већи него код биљака сакупљених из природних станишта. У овом раду
представљен је потенцијал техника културе ткива и криопрезервације у циљу ex situ заштите једне
ендемичне биљне врсте као и потенцијал ових техника за производњу секундарних метаболита
као што је мангиферин. Применом ових техника може се произвести овај секундарни метаболит за
потребе фармацеутске индустрије, без уништавања биљног материјала са природног станишта.