ОПСТАНАК САДНИЦА СМРЧЕ (Picea abies (L.) KARST.) У ТЕСТУ ПОТОМСТВА „СРЕБРЕНИЦА” У ФУНКЦИЈИ ТРАНСФЕРА ШУМСКОГ РЕПРОДУКТИВНОГ МАТЕРИЈАЛА ОВЕ ВРСТE

Abstract

Трансфер шумског репродуктивног материјала одувијек је био предмет интересовања и
пажње шумарске стручне и научне јавности. Данас представља посебно сложен задатак у свјетлу
постојећих и предвиђених климатских промјена. У 2009. години, на подручју Републике Српске
подигнута су 4 теста потомства смрче од чега су два, на подручју Сребренице и Дринића,
најрепрезентативнија. Тестови потомства подигнути су од садница поријеклом из 6 популација:
Хан Пијесак 1, Хан Пијесак 2, Фоча, Потоци, Олово и Кнежево са 36 линија полусродника.
Материнска стабла у исто вријеме представљају и фенотипски најквалитетнија стабла смрче на
подручју Босне и Херцеговине. Подаци о преживљавању садница у једном тесту потомства –
„Сребреница” прикупљени су током 2014. године, пет година након оснивања теста потомства, те
су упоређени са раније прикупљеним подацима у временском интервалу 2010–2014. Резултати
указују на значајну варијабилност међу тестираним популацијама и линијама полусродника.
Географска дистрибуција смрче у БиХ није утицала на проценат преживљвања, јасан образац у
погледу интеракције – географска ширина/дужина, надморска висина полазних популација – није
доведен у везу са процентом преживјелих садница. Највећи је проценат преживјелих садница из
популација Фоча и Кнежево (око 52–54%), а најмањи из популација Хан Пијесак 2 и Олово (око
40%). Резултати се могу користити у будућности при усмјереном трансферу репродуктивног
материјала смрче из БиХ на локалитет Сребреница као и на локалитете који се одликују сличним
еколошким условима.