АНТИОКСИДАТИВНИ МЕТАБОЛИЗАМ ПАЦОВА СОЈА WISTAR ИНФИЦИРАНИХ БАКТЕРИЈОМ ESCHERICHIA COLI У РАЗЛИЧИТОМ ПОСТАПЛИКАТИВНОМ ПЕРИОДУ

Abstract

Бактеријски егзо и ендотоксини значајни су у патогенези многих болести. Ове молекуле
предмет су истраживања захваљујући њиховој потенцијалној улози у развоју многих болести код
човјека (Rietschel, 1996). Ендотоксин липополисахарид (LPS) компонента је ћелијског зида
бактерија и представља један од најмоћнијих бактеријских продуката који изазива инфламаторни
одговор и оштећење ткива. Сматра се да је ендотоксин LPS примарни окидач Грам-негативног
септичног шока. Виши организми имају способност да детектују присуство инфекције у
организму препознајући специфичне елементе који се налазе на патогенима, који се нормално не
могу наћи код еукариотских организама. Интеракција између LPS и великог броја ћелија имуног
система које су у стању да генеришу реактивне врсте може бити корисна или штетна. Макрофаги
који су главни произвођачи ROS i RNS активирају се с циљем елиминације бактеријске инфекције
кроз препознавање LPS које је веома значајно за домаћина (Libby, 2007). Међутим, дуготрајно
излагање високим дозама LPS, које проузрокује пролонгирану продукцију антиинфламаторних
медијатора, може узроковати стање оксидативног стреса (Hensley и сар., 2000). У овом раду
пацови соја Wistar третирани су бактеријом Escherichia coli, сој ATCC 11775. Бактеријска
суспензија убризгана је интраперитонеално, а третману су подвргнуте јединке оба пола,
приближних маса и старости. У експерименту је посматран утицај E. coli у два постапликативна
периода, 6 и 12 часова. Анализирана је активност ензима антиоксидативне заштите еритроцита:
супероксид дисмутазе и каталазе. Код експерименталних јединки нису уочене промјене акивности
SOD i CAT након 6 сати. Инкубациони период од 12 сати индуковао је статистички значајне
промјене у активности каталазе код јединки оба пола. У нормалним физиолошким условима,
штетно дејство ROS неутралише се дејством антиоксидативних одбрамбених система, стварајући
равнотежу између прооксиданата и антиоксиданата. Наш рад показао је да третман
експерименталних животиња доводи до стимулације антиоксидативног метаболизма. С обзиром
на то да оксидативни стрес и оксидативна оштећења стоје у основи многих обољења, примјена
антиоксидативних ензима може имати велики клинички значај.