ХЕРЦЕГОВАЧКИ УСТАНАК – ПОЧЕТАК ВЕЛИКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ СРПСКОГ НАРОДА 1875–1878. ГОДИНЕ

Abstract

Рад је посвећен, узроцима, последицама и историјском значају Херцеговачког устанка којим је отворена Велика источна криза као једна од најзначајнијих фаза у решавању Источног питања у 19. веку. Устанак је означио важну преломницу у модерној историји српског народа. Започет као догађај локалног карактера врло брзо је превазишао оквире Херцеговине проширујући се на Босну и остале делове Балканског полуострва. Велике силе, првобитно незаинтересоване, убрзо су уочиле да устанак, уколико не дође до његовог окончавања, може угрозити њихове интересе на Балкану. У том смислу предузето је више дипломатских иницијатива како би се устанак што пре окончао, али су оне остале безуспешне. Србија и Црна Гора подржавале су право српског народа у Херцеговини на слободу. У том смислу Србија је објавила рат Османском царству 1876. године у којем је поражена. У међувремену је и Русија, вођена својим интересима на Балкану, заратила са Османским царством 1877. године. У рат се на страни Русије исте године укључила и Србија. Ратна дејства окончана су најпре потписивањем Санстефанског мира, а затим су одлуке овог мировног уговора ревидиране на Берлинском конгресу када је Русија истиснута са Балкана. Берлински конгрес био је важан за Србију јер је она на њему добила независност, међународно признање и територијална проширења. Првобитни циљеви српског народа у Херцеговини и Босни да стекне слободу и повеже се са Србијом нису уродили плодом. Ипак, Херцеговачки устанак је означио покушај српског народа у Босни и Херцеговини да остваре вековни сан националног ослобођења и уједињења.