ХЕРЦЕГОВАЧКИ УСТАНИЦИ, ЦРНА ГОРА И АУСТРОУГАРСКА ОКУПАЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 1878. ГОДИНЕ

Abstract

Неиздржљив економски притисак, као и тежња за слободом, подстакли су српско становништво у Херцеговини да средином 1875. године подигне устанак против османских власти. Након почетног негодовања књаза Николе Петровића, кључни савезник устаницима је постала Црна Гора која је од јуна 1876. и сама ушла у рат са Турском, тежећи да припоји побуњену област све до Неретве. Ратни успјеси против османске војске нису јој у томе много помогли, пошто се плановима о проширењу супротставила Аустроугарска која је на Берлинском конгресу добила право да окупира Босну и Херцеговину. Приморан да са њом сарађује, црногорски кнез онемогућио је херцеговачким устаницима да пруже отпор окупационим трупама, а потом, почетком октобра 1878, на Горичком пољу, извршио предају њихове војске и наоружања аустроугарском генералу Јовановићу.