О ПРОМЈЕНИ ПРАВЦА ДЈЕЛОВАЊА ТАЈНОГ ЂАЧКОГ ДРУШТВА У ТУЗЛИ 1914. ГОДИНЕ

Abstract

Ђачке организације почеле су се оснивати по средњим школама широм земље, интензивније након анексије 1908. године, с циљем упознавања са словенском литературом, да би већ 1911-1912. доживјеле извјесне промјене. До тада чисто литерарне, омладинске организације по средњим школама добивају револуционарни карактер и због околности дјеловања постају тајне. Ђачко друштво у Тузли све од првог помена 1904. године па до априла 1914. било је састављено искључиво од Срба и неколико Срба муслимана. Након тога, свега два мјесеца прије атентата, у друштво улазе и Хрвати, њих четворица. Самим тим, у ранијој литератури познат термин, Српско – хрватска револуционарна омладина, када је ово друштво у питању, није у потпуности прихватљив, јер није истински утемељен. Хрвата и муслимана било је у тек незнатном броју. Разлози њиховог приласка Србима, такође су различити, од посве практичних, ради бољег разумијевања словенске литературе пред матуру, па до оних прикривених и срачунатих - идеолошких. Овом тајном ђачком друштву суђено је на Тузланском процесу, познатијем као Процес Тодору Илићу и друговима, иако је главна расправа одржана пред окружним судом у Бихаћу од 13. до 30. септембра 1915. године. Овај преломни тренутак приказан је у раду највише кроз архивску документацију и мемоарску литературу која осликава праву суштину и карактер једног подијељеног друштва непосредно пред избијање Првог свјетског рата.

Кључне ријечи: Велика гимназија у Тузли, тајна ђачка друштва, младобосански покрет, велеиздајнички ђачки процеси, Аустроугарска монархија, Српско – хрватска револуционарна омладина.