ШКОЛСТВO БОСАНСКОГРАДИШКОГ КОТАРА У ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

Abstract

Аустроугарска монархија од запосједања Босне и Херце-
говине водила је политику противну интересима најбројнијег, српског на-
рода, што је било видљиво и у области просвјете. Забрана српског имена у
имену српских конфесионалних школа (до 1907. године) довела је до Цар-
ских меморандума и борбе Срба за црквено-школску аутономију, те до
покретања бројних националних друштава. У Босанској Градишци је тај
замах био нарочито јак, јер је у граду још током турске управе постојала
српска конфесионална школа и православна црква. Пред крај аустроугар-
ске окупације Босанска Градишка је по броју школа заузимала осмо мје-
сто у Босни и Херцеговини, а прво мјесто по броју националних друштава,
због чега је понијела епитет „Мали Београд“.