АУСТРИЈА И НАПОЛЕОНОВА „МЕДИТЕРАНСКА ЕКСПЕДИЦИЈА“ 1798–1799.

Abstract

Реакције Аустрије на Наполеонову „Медитеранску експе- дицију“ у основи представљају наставак политике конфликта са снагама револуционарне Француске, започете још избијањем Рата Прве коали- ције, 1792. године, али и завршну фазу процеса свеобухватног преустрој- ства у контексту софистиковане аустријске политике према простору Азије у цјелини, која је трајала још од 1774. године. Основу аустријске перцепције чинила је све разгранатија мрежа дипломатских и конзулар- них представништава на простору Средоземља са интернунцијатуром у Истанбулу као неупитном централом. Вијести о француским плановима, продорима и повлачењима које је у Беч редовно слао интернунције Фи- лип фон Херберт-Реткил, одликовале су се ексклузивним информација- ма, попут првих сазнања о контактима Француза са првом саудијском државом односно сљедбеницима учења Мухамеда ибн Абд ал-Вахаба. Праћење француског напредовања на простору Малте, Египта и Сирије током 1798. и 1799. године служило је Бечком двору и као основ за логи- стичке припреме новог рата са највећим противником, који ће избити управо 1799. године, као дио глобалног Рата Друге коалиције. Због пот- пуне блокаде трговине која је настала француским продором на простору Блиског истока дошло је и до колапса аустријске трговачке политике према простору Азије, што ће се у коначници показати као суштинска промјена, јер Аустрија никад више неће обновити интензитет наступа који је на том простору имала у претходне двије деценије.