Digitalni identitet i pravna regulativa podataka u EU i Bosni i Hercegovini - komparativni prikaz

Abstract

Razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija i ubrzana digitalizacija društva doveli su do značajnog povećanja značaja digitalnog identiteta u savremenom pravnom i društvenom okruženju. Digitalni identitet predstavlja skup elektronskih podataka koji omogućavaju identifikaciju pojedinca u digitalnom prostoru i koji se koriste u različitim oblastima, uključujući elektronsku upravu, elektronsku trgovinu i finansijske usluge. Istovremeno, njegova upotreba podrazumijeva obradu velikog broja ličnih podataka, zbog čega pitanje pravne regulacije i zaštite privatnosti postaje jedno od ključnih pitanja savremenog informacionog prava. Cilj ovog rada je analiza pravnog okvira koji uređuje digitalni identitet i zaštitu ličnih podataka u Evropskoj uniji i Bosni i Hercegovini, uz poseban fokus na komparativni pristup koji omogućava sagledavanje sličnosti i razlika između ova dva regulatorna sistema. U radu se analizira evropski regulatorni okvir zasnovan na Opštoj uredbi o zaštiti podataka (GDPR) i uredbi eIDAS, kao i postojeće zakonodavstvo Bosne i Hercegovine u oblasti zaštite ličnih podataka. Posebna pažnja posvećena je komparativnoj analizi normativnih rješenja i institucionalnih mehanizama zaštite podataka. Rezultati istraživanja ukazuju da Evropska unija posjeduje razvijen i harmonizovan regulatorni sistem, dok se Bosna i Hercegovina i dalje nalazi u procesu usklađivanja zakonodavstva sa evropskim standardima. Zaključuje se da dalji razvoj pravnog okvira u Bosni i Hercegovini zahtijeva
modernizaciju zakonodavstva i jačanje institucionalnih kapaciteta kako bi se obezbijedila efikasna zaštita digitalnog identiteta i ličnih podataka u savremenom digitalnom društvu.