Grupno finansiranje – kako ga lokalne zajednice mogu koristiti za finansiranje javnih projekata

Abstract

Istorijski posmatrano, jedan od prvih primjera
grupnog finansiranja bila je akcija prikupljanja sredstava za
postolje Kipa slobode (Statue of Liberty) kojom je 1875. godine u
Njujorku (New York) prikupljeno preko 100 hiljada tadašnjih
američkih dolara. Ono što je tada pošlo za rukom Džozefu
Puliceru (Joseph Pulitzer) i što je reklo bi se staro, ponovo je
aktuelno. Ako situaciju posmatramo sa jedne strane, uočićemo da
su savremena budžetska ograničenja dovela do toga da je
alternativno finansiranje neophodnije nego ikada. Posmatramo li
situaciju sa druge strane, uočićemo da visoke tehnologije imaju
potencijal da grupno finansiranje učine praktičnijim nego ikada.
Grupno finansiranje ima sposobnosti za brzo i fleksibilno
prikupljanje novca bez učešća tradicionalnih finansijskih
posrednika i često se koristi kao alternativni oblik finansiranja u
kreativnoj industriji i malom biznisu, ali tek odnedavno i nešto
rjeđe, počele su da ga koriste i lokalne zajednice za finansiranje
javnih projekata. Međutim, lokalne zajednice nedovoljno koriste
potencijal ovog oblika finansiranja uglavnom zbog opreza i
nepovjerenja prema alternativnim oblicima finansiranja. Ovaj
oprez velikim dijelom proizilazi iz neznanja i zbunjenosti šta je
tačno grupno finansiranje, kako funkcioniše i u kom kontekstu i
za koje projekte ga mogu koristiti lokalne zajednice. Cilj ovoga
rada je da ukaže na potencijal grupnog finansiranja, te da
pokaže kada i kako ga lokalne zajednice mogu koristiti za
finansiranje javnih projekata.