Rekonstrukcija identiteta i nepouzdani pripovedač u Išigurovom romanu Kad smo bili siročad

Abstract

Ovaj rad se bavi ispitivanjem koncepta
rekonstrukcije identiteta i uloge nepouzdanog pripovedača u
Išigurovom romanu Kad smo bili siročad. Kazuo Išiguro, jedan od
najznačanijih engleskih romanopisaca današnjice, je objavio ovaj
roman 2000. godine i u njemu otkrio svet metaforičkog i stvarnog
značenja sirotanstva. Uspešni londonski detektiv i protagonista
romana, Kristofer Benks, je odlučio da krene na putovanje koje
će mu pomoći da razreši mučna sećanja na prošlost i da
rekonstruiše svoj identitet. Kroz sećanje protagoniste, Išiguro je
ukazao na nostalgiju i sećanje kao snažne sile koja deluju na
čoveka kada pojam doma nije definisan. Roman Kad smo bili
siročad je uspeo da opovrgne ideje o postojanom i fiksnom
identitetu ukazujući na činjenicu da metropola jača nove,
nasleđene identitete. Ovi identiteti pokazuju da sećanje može biti
nepouzdano, što je takođe dokazao i Išigurov nepouzdani
pripovedač.