Горан Латиновић, Никола Ожеговић, Хрватски злочин над Србима у руднику Раковац и селима Дракулић, Шарговац и Мотике код Бање Луке 7. фебруара 1942, Србско сабрање „Баштионик“, Бања Лука 2022, 124.
DOI:
https://doi.org/10.7251/TOP2309223LAbstract
Геноцид над Србима у НДХ, као један од догађаја библијског карактера у историји нашег народа, након табу приступа у социјалистичкој Југославији, у посљедњих тридесет година једна је од најделикатнијих тема наше историографије. Треба рећи да се српски посленици музе Клио никако нису прославили чињеницом да осамдесет година након злочина немамо комплетну и озбиљну синтезу о комплексу логора смрти Јасеновац, који је у јавној свијести симбол свеукупних догађања на простору НДХ. Често се у јавности, тек сада (!), поставља питање зашто на највећем српском универзитету, у Београду, није у протеклим деценијама одбрањена ниједна докторска дисертација која се бави овом тематиком. Ове (не)одговор
ности нису ослобођени ни остали академски центри, а поготово не Бања Лука. Такође, међународни тренд „мемори бума“ или помаме за памћењем у посљедње вријеме одражава се и на српским просторима све већим бројем истраживања из области меморијализације, те културе и политике памћења, док чињенична истраживања појединачних историјских процеса и догађаја, због своје захтјевности, остају у запећку.