Поводом књиге: Марко год. IX, бр. 9 (2023) Ручнов, Зашто Јасеновац, друго обједињено издање, Спомен подручје „Доња Градина“, Доња Градина 2022, 557.

Abstract

Према античком предању, младић непознатог поријекла, именом Херострат, са жељом да постане славан, запалио је једно од седам свјетских чуда – храм богиње Артемиде у Ефесу. Према том предању, храм је запаљен 356. год. прије нове ере, у ноћи када је рођен Александар Велики. Поред осуде Херострата на смрт, Ефешани су – под пријетњом смртне казне – забранили да ико икада спомиње његово име. Забрана, пропраћена клетвом, била је строго поштована. Међу античким писцима који су писали о овом догађају, тек са покојим изузетком, изостављано је Херостратово име. Ипак, и данас се зна за Херострата, а модерна психијатрија и сродне науке тумаче „херостратизам“ – нечију неодољиву потребу да буде сла
ван и да му име остане запамћено у историји.