СЈЕЋАЊЕ МОГ ОЦА НА ЛОГОР СИСАК

Abstract

Мој отац, Јово Тривунић (1928–2014), родом из села Слабиња, као четрнаестогодишњи дјечак, заједно са сестром која је тада имала непуних девет година, одведен је у логор Сисак. То је било у августу 1942. године. Усташе су прошле кроз село и све становништво отпремиле у логор Стара Градишка. Мој отац је запао у депресивно стање јер је био измучен и гладан а у Градишци се дијелило покварено кухано брашно. Осјетљив и неотпоран, бјежао је у други крај логора да не осјећа тај ужасан мирис хране. Његова млађа сестра бринула је о њему, и ако би негдје добила корицу круха, давала је њему иако је и она била гладна. Након четрнаест дана усташе су раздвојиле мајке од дјеце. Жене су остале у логору или су транс
портоване у Њемачку на рад, а дјецу су возом депортовали у логор за дјецу у Сиску.