СТРАДАЊЕ МОЈИХ ПРЕДАКА

Abstract

Трагом вијести да сакупљате фотографије логораша Концентрационог логора Јасеновац ради стварања музејске збирке и/или поставке, а у знак сјећања и одавања пијетета логорашима, шаљем вам фотографије мога дједа и прадједа, пошто су обојица били логораши тог логора. Мој дјед, Урош Кукић, и његов отац Столе, ухваћени су у селу Романовци 1942. године. Дјед Урош (1905–1974) је након неколико мјесеци задржавања у логору, а пошто је био млад и здрав, послан
возом у Аустрију у рудник на рад, те је срећом преживио и вратио се кући по завршетку рата. Прадјед Столе (1882–1944) није преживио. Убијен је утапањем у ријеци Млака, везан жицом за руке и ноге, леђима о леђа са другим несрећним логорашем.