Jasenovac und der Genozid an den Serben im USK — Im Lichte deutscher Geschichtsschreibung

Abstract

У овом тексту аутор се критички осврће на писање њемачких историчара, међу којима се налазе истакнути експерти за историју Југоис- точне Европе, о Јасеновцу и геноциду усташа над Србима током Другог свјетског рата. Аутор њихова дјела види као врсту дискурса, премда поста- вља питање шта ови историчари уопште пишу о Јасеновцу и геноциду над Србима, а о чему не пишу. Притом се уочава углавном тенденција ка рела- тивизацији усташких злочина, тиме што се упоређују са таквима почи- њеним од стране четника. Штавише, отпор српског народа усташкој стра- ховлади узима се као објашњење за бруталне поступке усташа, који тиме испадају испровоцираним са српске стране. Даље, присутан је и покушај умањења усташких злочина, што се понајвише види на стално потенцира- ној расправи о тачном броју жртава у усташком логору смрти у Јасеновцу, гдје се углавном слиједе бројке дате од Хрвата Владимира Жерјавића, које једино слове као „поуздане“ и „увјерљиве“. На крају, већина ових истори- чара и не користи термин „геноцид“, када су масовни злочини усташа над Србима у питању, већ се служи мање снажним термином „масовно наси- ље“.