Холокауст на Космету — студија случаја: Косовска Митровица

Abstract

„Коначно решење” јеврејског питања дефинисано нацистичком одлуком о биолошком уништењу јеврејства чинило је саставни део Другог светског рата у Европи. Унутар граница Трећег рајха, у позадини фронтова, на окупираном подручју и у савезничким државама, нацистички агресор са не- појмљивом посвећеношћу приступио је остварењу зацртаних планова о гено- циду над „главном недаћом човечанства”. Судбину највећег дела европског јеврејства поделила је и јеврејска заједница поражене Краљевине Југославије. Екстреман пример брзине и успешности решавања јеврејског питања предста- вљала је територија окупиране Србије, коју су нацисти, међу првима, задовољ- но прогласили „очишћеном” од Јевреја. Саставни део Холокауста у Србији би- ло је и затирање свих облика егзистенције и трагова постојања косовскомит- ровичких Јевреја. Сефарди и Ашкенази овога краја, као и они који су се стица- јем прилика ту затекли и дочекали окупатора, искусили су дотле невиђену опасност. Без могућности да значајно утичу на побољшање свог положаја, имали су суочити се са свим сегментима Холокауста – психичким, материјал- ним и биолошким затирањем. У раду ће се истражити и описати сурова сва- кодневица косовскомитровачких Јевреја током нацистичке окупације; покуша- ји бекства и пружања отпора, те примери спасавања и осталих облика односа локалног становништва према унесрећеним комшијама.