Страдање породице Стојнић

Abstract

Бранко Стојнић (1935–2005) сачувао је своје сјећање на Козар- ску офанзиву, пут кроз логоре Стара Градишка, Јабланац, Млака, Јасено- вац, Сисак, Јаска те на своје збрињавање код породице Матић у Загребу, оставивши ретке који ће бити вјерно пренесени даље у тексту. У једном кратком периоду свог боравка у Загребу, собу је дијелио са једном „дивном женом благе нарави“ о чијој судбини је сазнао 40 година послије. Била је то пасторка др Ивана Рибара. Породица Рибар ушла је у историју, о њој је доста тога записано. Овим сјећањем обухваћени су и заједнички дани Бран- ка Стојнића и Боже Шимат код породице Матић у Загребу. Војислав Стој- нић (1931–2003), прошавши козарску голготу, као и његов брат Бранко, доспијева код породице Ловринчић у Сисак, гдје је служио све до 1944. године.